Hrana je i lek
iz kuvara Jovanke Ockoljić 

ŽITARICE su osnovna hrana jer su jedan od glavnih izvora ugljenih hidrata u ishrani. Osim toga, sadrže belančevine, mineralne soli i vitamine (u opni i klici). U jezgru je najveća količina skroba.

Žita se koriste u ishrani samlevena u brašno - pšenica, ječam, raž, zob i kukuruz. Najzdravije je integralno brašno odnosno brašno od celog zrna od koga se dobija crni hleb. U crnom hlebu je sačuvan prirodni sadržaj, hranljivost i lekovitost.  Sadržaj vitamina B u integralnom brašnu (crnom hlebu) deluje umirujuće na organizam. Sadržaj celuloznih vlakana omogućava odstranjivanje toksina iz creva, uredniju stolicu i sl.  Unošenje što više žitarica u ishrani doprinosi da se ljudski organizam oformi i pravilno razvija. 
 

Hraneći se žitaricama pomažemo pravilnu funkciju zglobova jer one obezbeđuju potrebnu masnoću u zglobovima. Danas je, na žalost, mnogo obolenja zglobova u vidu "istrošenih" vezivnih tkiva.  Preporučuje se da se u ishrani koristi kuvano žito koje daje snagu i veoma je lekovito. Od žita se dobijaju, pored ostalih životnih namirnica, i žitne pahuljice koje treba koristiti u što više jela.  
 

Takođe se posebno preporučuje gajenje i korišćenje u ishrani pšeničnih klica. One su organizmu uvek korisne, a posebno u proleće kad je organizmu potrebno više minerala i vitamina. U fazi klijanja, pšenica je biološki najvrednija zbog uvećanja minerala i vitamina čija je hranljivost i lekovitost višestruka.
 

Kukuruz
 

Kao životna namirnica iz grupe žitarica, kukuruz se više koristi za stočnu hranu i kao industrijska biljka, što je pogrešno. On je veoma bogat hranljivim sastojcima - ugljenim hidratima, belančevinama i dr. 
 

Ulje od kukuruznih klica spada u najkvalitetnija dijetalna ulja. Zato kukuruz treba više koristiti u ishrani u vidu mladog zrna, proizvoda od zrna (brašno, griz) i ulja od kukuruznih klica.  
U narodnoj medicini naročito je cenjena kukuruzna svila zbog izuzetno vrednih sastojaka. Čaj se koristi uspešno protiv hronične upale mokraćnog mehura. Podstiče izlučivanje mokraće i peska iz bubrega.
 

Pšenica
 

U zrnu pšenice su najvažniji prehrambeni sastojci. Preradom zrna pšenice oduzimaju se najvažniji sastojci u vezi hranljivosti i lekovitosti. Zato treba koristiti integralno brašno - brašno od celovitog zrna.
 

Pšenica je biološki najvrednija u fazi klijanja zbog povećanog sadržaja vitamina i minerala. Pšenične klice se mogu koristiti sirove i sušene sa mlekom, jogurtom, u jelima, slatkišima i sl.
 

Raž
 

Mnogo manje se koristi u ishrani od pšenice kojoj je dosta slična po sastavu. Za hleb treba koristiti integralno brašno od raži.
 

Raž je veoma vredna životna namirnica i kao hrana, i kao lek.  Pre svega, obogaćuje krv gvožđem, klice raži sprečavaju anemiju i izvanredno su sredstvo za opštu revitalizaciju organizma.
 

Zob (ovas)
 

Najviše se koristi u ishrani kao ovsene pahuljice koje imaju visoku hranljivu vrednost. Iako jedna od najvrednijih žitarica, zob je gotovo sasvim isključena iz ishrane ljudi. Lekovitija je od svih drugih žitarica. Zob ima najviše značajnih sastojaka neophodnih za rast, formiranje i zaštitu ljudskog organizma. Za očuvanje zdravih zuba, treba češće jesti kašu od zobenih pahuljica. 
 

Kuvaju se samo nekoliko minuta u vodi ili u mleku, a mogu se koristiti u supama i čorbama, sa presnim i kuvanim povrćem i sa slatkišima.
Kaša od zobenih pahuljica preporučuje se za jačanje, protiv prevelike kiselosti želudačnog soka i sl.
 

Heljda
 

Za ishranu se koristi zrno i brašno od heljde. Malo se koristi u ishrani ljudi što je velika šteta s obzirom na bogatstvo u vitaminima iz grupe B vitamina.
 

Pored izuzetne energetske vrednosti, heljda je namirnica koja se lako vari. Može se koristiti u supama i čorbama umesto pirinča.
 

Ječam
 

Ječam se, na žalost, malo koristi u ishrani. Po hranljivoj vrednosti ne zostaje za žitaricama, a po nekim svojstvima je ispred njih. Naučno je dokazano da ječmu ima nezasićenim masnih kiselina koje smanjuju holesterol u krvi. Bogat je vitaminima, naročito vitaminom B12, kao vitaminom E - više nego druga žita.  
 

Ječam je jedna od najuniverzalnijih zrnastih kultura i izuzetno lekovita: za jačanje organizma, protiv starenja, avitaminoze, gojaznosti, bolesti grla, bolesti želuca, krvnih sudova, grčeva u nogama, reume, proliva i dr. 
 

Koristi se ječmeno zrno, brašno i mekinje. Poznata je hranljiva i lekovita vrednost ječmenih pahuljica koje se mogu koristitiu jelima, kao i pahuljice drugih žitarica i kao zamena pirinču.
U novije vreme se proizvodi ječmeni slad od klica ječma koji je veoma dobar lek za starije osobe jer poboljšava sve funkcije organizma. 
Treba ga koristiti kao zamenu šećera u ishrani.
 

Proso
 

Ova žitarica je nepravedno potisnuta iz ljudske ishrane s obzirom na njenu izvanrednu nutritivnu vrednost. Sadrži sve sastojke neophodne organizmu. 
Preporučuje se prosena kaša sa povrćem bar 2-3 puta nedeljno kao sigurna odbrana za oštećenje kardiovaskularnih sistema i bolesti creva. Poznato je od davnina da proso utiče na lep ten, na jačanje kose i noktiju.
 

Soja

Sojino zrno veoma je bogato proteinima, vitaminima i mineralima. Proteini (belančevine) soje mogu se koristiti u kombinaciji sa proteinima životinjskog porekla, pri čemu se zastupljenost proteina od soje kreće od 10 do 30 posto.  Sojini proteini imaju visoku hranljivu vrednost za organizam jer su značani izvor gradivnih sastojaka.
 

Proizvodi od soje utiču na pravilan razvoj dece, koriste se za ishranu sportista, za sve one koji imaju povećane telesne napore ili se oporavljaju od posledica bolesti. Oni su korisni i za starije osobe, i zbog hranljivosti, i zbog toga što hranu čine rastresitijom i tako pogodnom za varenje.  
 

Soja sadrži zaštitne hranljive sastojke koji su veoma značajni za organizam: vitamini B grupe, vitamin E i D, kalcijum, magnezijum, gvožđe i dr. Proizvodi od soje ne sadrže holesterol i zasićeme masne kiseline, pa se preporučuju za ishranu osoba obolelih od šećerne bolesti, povećanog krvnog pritiska, nekih oboljenja jetre i povećanog holesterola u krvi.  
Soja je najbolji izvor belančevina, pa može zameniti meso.
 

Pirinač
 

Među žitaricama, pirinač je osnovna hrana za najveći deo čovečanstva. Koristi se neoljušteni i oljušteni. Neoljušteni je vredniji za ishranu pa oljušteni treba izbegavati jer su mu oduzetu najvredniji hranljivi sastojci. Dugotrajna ishrana oljuštenim pirinčom dovodi do oboljenja beri-beri koje se može završiti smrću. Nasuprot tome, zapaženo je da su neka plemena na Cejlonu, u kojima se koristi za ishranu, uglavnom, neoljušteni pirinač, ne samo otporna na bolest beri-beri, već su ljudi izuzetno zdravi, izdržljivi na radu i imaju lepe zube i lepu kosu. 
Pirinč sadrži najviše skroba, zatim belančevina i sirove celuloze. Sadrži i najosnovnije mineralne sastojke, kao i vitamine A i B.
 

Pirinač obavezno kuvati u malo vode koju nikada ne treba bacati. Mekinje i slama pirinča

imaju antikancerogene osobine.  Pirinač je koristan u slučaju zapaljenja creva (katar), protiv proliva, pojačava mokrenje (u slučaju povećane ureje u krvi), snižava krvni pritisak i sl.
Za sve slučajeve koristimo samo neoljušteni (integralni) pirinač.
 

Pasulj
 

Od svih vrsta mahunarki (pasulj, grašak, boranija, sočivo, leće, soja) pasulj je najrasprostranjeniji i najpoznatiji. On ima visoku hranljivu vrednost, pa je veoma zastupljen u našoj ishrani. Takođe je visoko kaloričan. 
 

Nije bogat vitaminima, pa ga treba koristiti uz namirnice koje su vitaminima bogate (salate i razna povrća). Nije lako svarljiv, pa ga treba pasirati u slučaju povećane želudačne kiseline i uz dodatak mirođije. Tako se izbegava nadimanje stomaka i druge smetnje pri varenju.
 

Mahune (boranija) 
 

Smanjuju nivo šećera u krvi. 

Dobro ih je koristiti u ishrani i u slučaju upale bubrega i mokraćnog mehura. Ona obogaćuje krv.
 

S obzirom da su mahunarke bogate belančevinama, mogu zamenjivati meso u ishrani. Za neke stanovnike dalekog istoka, soja i pirinač su "meso".
 

Krompir
 

Krompir je jedna od najrasprostranjenijih namirnica u svetu.  Zahvaljujućisvojoj biološkoj vrednosti, moglo bi održavati čoveka u životu bez upotrebe drugih namirnica. Sadrži mnogo belančevina, masti, ugljenih hidrata (najviše skroba), mineralnih sastojaka neophodnih za život, vitamina C, B1 i B2.  
 

Koristi se i kora krompira jer sadrži fluor koji sprečava zubni kamenac. Zato krompir treba jesti pečen ili kuvan sa korom.  Tako zadržava vitamin C.
Ne treba koristiti u ishrani proklijao krompir i zeleno obojen zbog prisustva solanina koji može dovesti do trovanja.
 

Kupus
 

Zeleno lisnato povrće (kupus, blitva, salata, keleraba, karfiol) sadrže najveću količinu vitamina i minerala. Bogati su kalcijumom, kalijumom i gvožđem. Mogu uspešmo da zamene mleko baš zbog bogatog sadržaja kalcijuma. Ovo je dosta važno za osobe koje ne mogu koristiti mleko u ishrani iz zdravstvenih razloga. 
 

Deluju protektivno (zaštitno) protiv malignih oboljenja. Po bogatstvu vitamina C kupus je ravan limunu i pomorandži. U ishrani treba više koristiti sirov kupus od kuvanog. Izbegavati pržen i dinstan jer se tako gube najvažniji sastojci.
 

Kupus jača odbrambeni sistem organizma i leči malokrvnost.  Sok svežeg kupusa podstiče razmenu materija, sprečava pojavu gastritisa i čira. Od lista kupusa se prave lekovite obloge (reuma, rana, čirevi, opekotine, glavobolja i sl.).
 

Salata
 

Salata se mnogo koristi u ishrani, naročito glavičasta salata. Ima malu energetsku vrednost, ali veliku hranljivu vrednost.  Sadrži visok procenat sastojaka i vitamina. Treba je uvek jesti što svežiju jer stajanjem gubi vitamin C a povećava štetne nitrite.
 

Salata deluje umirujuće na nervnu razdražljivost i čini nas razboritijim. Ublažava bol i izaziva san.
 

Spanać
 

Spanać je rano povrće koje uspeva do kasne jeseni. Lepa zelena boja njegovih listova potiče od hlorofila kojom je spanać veoma bogat. Kao i sve vrste lisnatog povrća, i spanać ima malu energetsku vrednost. Hranljiva vrednost spanaća je posebno u bogatstvu mineralnih sastojaka i vitamina. 
 

Posebno treba istaći sadržaj magnezijuma koji se retko nalazi u namirnicama u tako velikoj količini. Takođe je značajan i sadržaj gvožđa. Od vitamina najviše sadrži vitamin C i karotin (vitamin B grupe).  
 

Spanać ima jedan nedostatak zbog sadržaja oksalne kiseline koja se najviše nalazi u drškama spanaća koje treba odstraniti. Da bi se izbegao štetan uticaj oksalne kiseline na organizam, spanać se obavezno priprema uz dodatak određene količine mleka ili proizvoda od mleka (jogurt, kiselo mleko, sir i sl.).Tako se oksalna kiselina vezuje sa kalcijumom iz mleka i stvara ne rastvorljivo jedinjenje kalcijum oksalat koji se izbacuje iz organizma.  Kalcijum se žrtvuje na račun štetne oksalne kiseline.  Da bismo izbegli negativan efekat spanaća zbog prisustva oksalne kiseline, možemo koristiti blitvu u svim alternativama umesto spanaća. 
 

Zbog velikog sadržaja mineralnih materija i vitamina, spanać je izvrsna hrana za decu, i za starije osobe.  Spanać se koristi za jelo sveže spremljen i bez podgrejavanja.  Bolje je baciti što preostane jer se nitrati i oksilati iz spanaća, čak i u hladnjaku mogu pretvoriti u opasne nitrite koji su razlog trovanjem spanaćem.
 

Lekovitost spanaća kao životne namirnice je u slučaju anemije, za regulisanje rasta, podstiče mokrenje, za snižavanje visokog krvnog pritiska, kao dijetalna hrana u slučaju zapaljenja organa za varenje, ubrzava varenje, u slučaju akni, lišajeva i svraba kože, za rahitična stanja, u slučaju nazeba i gripa, protiv zatvora doprinosi zarašćivanju ranica u crevima, preventiva protiv raka i u drugim slučajevima.
 

Paprika
 

Naša zemlja spada među najpoznatije proizvođače paprike u svetu.  Mnogo se koristi u ishrani što je dobro s obzirom na njenu hranljivu vrednost.
Papriku treba koristiti što više sirovu zbog vitamina C koji se kuvanjem, pečenjem ili prženjem dobrim delom uništava (što važi za svo povrće).
Kiseljenjem i smrzavanjem, hranljiva vrednost paprike se bitno ne menja, pa i u pogledu vitamina C.
 

Paprika povoljno deluje na cirkulaciju krvi, podstiče apetit i bolje varenje. Ako se dnevno koristi 100 g paprike u svežem stanju, ta kličina je dovoljna da se podmire dnevne potrebe za vitaminom C.
 

Paradajz
 

Od svih sastojaka, paradajz sadrži najviše vode - oko 94%. Od hranljivih sastojaka, najviše ima ugljenih hidrata. Od mineralnih sastojaka najviše ima kalcijuma. Vitamini doprinose vrednosti paradajza kao hrane i kao leka. On povećava izlučivanje vode iz organizma. 
Najbolje se koristi kao svež sok. Zbog prisustva bakra, preporučuje se u slučaju malokrvnosti.
Snižava krvni pritisak, reguliše stolicu a preporučuje se u slučaju šećerne bolesti.
 

Krastavac
 

Od sveg povrća, krastavac ima najmanju energetsku vrednost.  Treba ga koristiti u stadijumu početne zrelosti. Ne treba ga soliti već ga koristiti sa kiselim mlekom ili vinskim sirćetom koje je prethodno razblaženo.
 

Krastavac povećava izlučivanje vode iz organizma. Rastvara mokraćnu kiselinu pa se preporučuje osobama koje imaju kamen u bubregu ili u bešici, nastao od mokraćne kiseline.  Krastavac reguliše stolicu, smanjuje šećer u krvi i jedan je od najboljih prirodnih sredstava za negu kože. Koristi se i u slučaju gojaznosti, s obzirom na malu količinu šećera.
 

Crni luk

Crni luk je začin, hrana i lek. 
Koristi se lukovica (glavica) i perje dok je luk mlad.  Hranljiva vrednost je prilično jednaka u oba slučaja. Luk je najbolje jesti kao sirov i što češće. 
Koristi se kao salata, kao predjelo i kao dodatak supama i čorbama, raznim drugim jelima koja se kuvaju, prže ili peku. 
 

U sirovom stanju luk odgovara osobama koje imaju zdrave organe za varenje s obzirom da

deluje nadražljivo.  
 

Luk podstiče izlučivanje mokraće pa se koristi protiv otoka.  Reguliše varenje. Olakšava iskašljavanje. Smanjuje količinu šećera u krvi. Smanjuje bol pri lokalnim zapaljenjima pa se tako koristi u oblozima. Preporučuje se i u slučaju povećane ureje. 
Kao i beli luk, sveži crni luk, je preventivno sredstvo protiv raka. Crni luk je koristan u slučajevima artritisa, reumatizma, gihta, prostatitisa i zapaljenja bešike.
Sok od crnog luka jača slabo srce.
 

Praziluk 
 

Po bogatstvu mineralnih sastojaka, neki autori izjednačuju vrednost praziluka sa čuvenim mineralnim vodama. Pre svega bogat je gvožđem, kalcijumom, kalijumom, fosforom, sumporom i dr.
 

U vezi sadržaja vitamina, praziluk je bogat vitaminom C kao i nekih vitamina iz grupe B, ali

manje. U zelenim listovima praziluka ima 4-5 puta više vitamina, nego u belom delu.  Prema svemu što sadrži, praziluk se ubraja u povrće koje je veoma korisno za zdravlje. Na žalost, malo ga koristimo u ishrani. Više se koristi za ukrašavanje jela i poboljšanje ukusa. 
 

Korisno je koristiti praziluk u ishrani u toku i pred kraj zime, kao i početkom proleća kao salatu jer u to vreme najčešće osećamo umor zbog nedostatka za organizam važnih sastojaka, pre svega vitamina C.
 

Cela biljka praziluka i seme (etarsko ulje u kome je organski vezan sumpor) povećava izlučivanje mokraće, olakšava iskašljavanje, uništava bakterije, kod zapaljenja bubrega i drugih oboljenja bubrega, kamenac ili pesak u bubregu, šećerna bolest protiv otoka, pri gojaznosti, zapaljenja plućne maramice, poremećaji varenja i zatvor, proliv, arterioskleroze, protiv uboda insekata i sl.
 

Beli luk
 

Veoma je poznat u ishrani kao dragocena lekovita biljka. Pomaže organizmu da se oslobodi mnogih štetnih - otrovnih materija.  Podstiče razmenu materija i cirkulaciju krvi. Snižava povišen krvni pritosak. Beli luk je koristan za lečenje astme, šećerne bolesti, bolesti srca, za čišćenje creva. 
 

Beli luk se koristi kao začin i kao dodatak jelima i salatama.  Za dugovečnost se preporučuje da se svakodnevno pije smeša od ½ litra jogurta sa 3 čena belog luka. 
Beli luk delije antimikrobno (kao i crni).
 

Cvekla
 

U ishrani se cvekla koristi najviše kao salata. Lako je svarljiva pa treba jesti kao sirovu i to što je moguće više isitnjena. Pogodna je za spremanje mešanih salata. U tom slučaju se dodaje kao začin kim ili ren što salati daje poseban ukus.
Kod nas u ishrani se najčešće koristi kuvana cvekla. Važno je znati da cveklu ne treba kuvati u puno vode jer tada gubi mnogo od svoje vrednosti. Ako je pečemo neoljuštenu, tada sačuva najviše hranljivih sastojaka. 
 

Koristi se i sok cvekle, a najbolji je od sirove cvekle.  U soku cvekle ima dosta gvožđa pa se preporučuje za suzbijanje tumora. Cvekla povoljno utična na obnavljanje krvi. Povećava broj crvenih krvnih zrnaca, pa se preporučuje u slučaju anemije. 
 

Dnevno treba uzimati 100 g sveže strugane cvekle ili 50 g njenog soka zaslađenog medom. 
Cvekla se takođe preporučuje osobama u slučaju bolesti jetre i žučnih puteva. Povoljno deluje na funkciju želuca i creva pa tako reguliše stolicu.
 

U slučaju tumora, treba koristiti veće količine dnevno, i do 1 litar u toku više meseci.
 

Mrkva (šargarepa)
 

Najveća količina hranljivih sastojaka šargarepe se nalazi u kori pa je ne treba ljuštiti već, dobro oprati.  Zbog visokog sadržaja vitamina, među kojima se naročito ističe karotin (provitamin A), raznih mineralnih soli i drugih sastojaka korisnih organizmu, šargarepa se naročito preporučuje deci, trudnicama i starijim osobama. Lako je svarljiva.  
 

Šargarepu treba koristiti najviše u jelima koja se kuvaju ili dinstaju. U sirovom stanju najviše čuva hranljive sastojke i istrugana se koristi za razne salate. Sok šargarepe koristi se sam ili pomešan sa drugim sokovima. Kuvana šargarepa je lakše svarljiva od sveže.
 

Goveđa supa sa šargarepom blagotvorna je u slučaju katara želuca i creva pa i čira na želucu. Ova supa je pogodna i za malu decu. 
 

Protiv anemije treba svakodnevno uzimati bar 150 g šargarepe ili 100 g njenog soka. Dobro je sredstvo i protiv dečijih proliva.
 

Zbog sadržaja karotina, šargarepa utiče na poboljšanje vida.
Sok šargarepe može brzo da otkloni višak kiseline u želucu.  Nije štetan i bolji je od bikarbone sode. Piti ¼ litra soka dnevno. 
 

Povećava sekreciju mleka, pa se preporučuje majkama koje nemaju dovoljno mleka.
Čaj od semena šargarepe (1 kašičica semena na šolju vode) preporučuje se protiv gasova, vodene bolesti i nedovoljnog mokrenja.
 

Sok šargarepe se koristi za lepši ten.
 

Peršun
 

Peršun se dosta koristi u ishrani kao začin. Ima specifičan prijatan miris i ukus pa se dodaje raznim jelima, a naročito supama i čorbama. Koristi se, uglavnom, koren peršuna kao dodatak jelima, a kao začin se koristi svež peršunov list.  Peršun se koristi i za ukrašavanje jela.
 

Bogat je vitaminom C i drugim korisnim sastojcima. Treba ga što više jesti u sirovom stanju jer se kuvanjem razara vitamin C a lekovito etarsko ulje najvećim delom ispari. I dužim stajanjem gubi vitamin C. 
 

Peršun ima višestruku lekovitost. Doprinosi povećanom izlučivanju soli iz organizma pa se preporučuje u slučaju oboljenja bubrega i mokraćne bešike, kamena u bubregu, zapaljenja prostate, reumatizma, gihta, artritisa, gojaznosti i sl.
 

Ne treba ga koristiti u slučaju zapaljivog procesa bubrega.  Peršun je koristan kao lek u slučajevima: zapaljenja jetre i žutice, u ishrani dijabetičara, u slučaju anemije, za bolje varenje, otklanja gasove u crevima, za dobru cirkulaciju krvi, reguliše menstruaciju, kao antikarcinogeno sredstvo, podstiče rast i sl.
 

Čaj peršunov služi za ispiranje rana, protiv infekcije očiju.  
Dojiljama se ne preporučuje da peršun koriste u većim količinama jer peršun utiče na smanjenje lučenja mleka.
 

Celer
 

U pogledu hranjlive vrednosti, celer nadmašuje mnoge druge vrste povrća. U korenu i listu celera ima približno jednako hranljivih sastojaka. Iz neznanja se odbacuju listovi celera.  Celer je bogat raznovrsnim mineralnim sastojcima: kalijum, natrijum, kalcijum, fosfor i dr. oligo i mikro elemenata. Od vitamina, najviše ima vitamina C, sve vrste vitamina B grupe, karotina, vitamina K i E.

Mladi sveži listovi najčešće se dodaju salatama i drugim jelima. Zimi se mogu koristiti osušeni listovi.  Koren se koristi za salate, supe i čorbe, variva, umake i dr.  Sirov koren celera treba jesti što češće (sa kiselim kupusom kao salata, sa voćnim salatama, sa struganim jabukama i sl.). Koristi se svež sok celera, a može se pomešati sa sokovima raznog voća. 
 

Celer je lekovit u slučajevima reumatizma, gihta, artritisa, slabog mokrenja peska i kamena u bubregu i bešici, zapaljenja mokraćnih puteva, vodene bolesti, gojaznosti.  Jedan francuski biljar tvrdi da, pri reumatičnom napadu, čaša svežeg soka celera u toku dana čini "čuda".  Celer povoljno deluje na krvotok i odstranjivanje otrova, za bolji apetit, bolje varenje, smiruje razdražljivost. Još je Hipokrat govorio: "Ako su vam poremećeni živci, neka vam celer bude i hrana i lek". Danas, posle 25 vekova, ovo svojstvo celera je i dokazano.
 

Osobe koje imaju zapaljenje bubrega i gravidne žene, treba da izbegavaju svež celer. Mogu jesti kuvan celer u manjim količinama.
 

Rotkva
 

Zahvaljujući svom mirisu i ukusu, rotkva se koristi u ishrani uglavnom kao sredstvo koje podstiče apetit. Ona pojačava lučenje želudačnog soka. Bogata je mineralnim sastojcima (kalijum, kalcijum, fosfor).
 

Od vitamina, najviše ima vitamina C.
 

Rotkva je teško svarljiva pa je treba koristiti što više isitnjenu. Pripremiti je neposredno pre upotrebe, jer stajanjem gubi svoj miris i ukus.
 

Rotkvu ne treba soliti niti je koristiti posoljenu uz korišćenje piva kao pića.
Sok iz svežeg korena rotkve poboljšava apetit, lekovit je u slučaju skorbuta, za jačanje, pojačava izlučivanje mokraće, olakšava iskašljavanje, bolje lučenje žuči, reguliše stolicu.  Rotkva i njen sok se ne preporučuju osobama koje imaju zapaljenje želuca i creva, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu kao ni osobama koje imaju zapaljenje bubrega.
 

Bundeva
 

U narodu se naziva i dulek, bela tikva, misirača, belokorka i sl. Sadrži vode 90 posto i veoma je male energetske vrednosti.  Sadrži velike količine karotina, vitamina C i B.  Takođe sadrži brojne minerale, a posebno kalijum, kalcijum, fosfor, i gvožđe.
 

Bundeva se koristi u ishrani kao pečena najviše, ali i kao kuvana u obliku pirea. Može se koristiti za pripremanje nadeva za slatkiše. Kod nas se bundeva (tikva) proizvodi u velikim količinama, najviše za hranu stoke. Treba je puno više koristiti u ishrani ljudi zbog njene hranljive i lekovite vrednosti.
 

Semenke bundeve imaju znatno veću hranljivu vrednost nego mesnati deo.
Ulje od bundeve takođe se koristi u ishrani i lako je svarljivo.  
 

Lekovitost bundeve je višestruka: povećava izlučivanje mokraće, leči reumatizam, giht, zapaljenje bubrega i bešike, za šećernu bolest, ublažava zapaljenje tankog creva i krvnog proliva.  Može se koristiti kao dijetalno jelo za gojazno osobe i za osobe sa bolesnim želucem.
 

U novije vreme bundeva se koristi u slučaju psorijaze vrlo uporne kožne bolesti.
Seme bundeve se u novije vreme koristi i kao lek u slučaju uvećane prostate.
Lekovitost semenki je naročito u sivozelenom sloju ispod ljuske pa paziti na to pri ljuštenju semenki.

hrana i zdravlje